Доприносећи дијалогу о уметности у време нацизма, минхенска Пинакотека модерне уметности упоредо је изложила дела коју су наручили нацисти и она која су протерали
Рембрантово дело које је својевремено Хитлер „протерао” из Немачке
Франкфурт, Хајделберг – И док многи кажу да је за цео свет штета што Академија лепих уметности у Бечу својевремено није примила Адолфа Хитлера на студије сликарства и тиме поштедела свет његове политичке каријере и Другог светског рата, „допринос” нацистичког вође уметничким водама и даље изазива полемике у Немачкој. Хитлерова дела су на крају рата уништена или их је углавном америчка војска запленила и дан-данас се налазе у њеним архивама. Међутим, Хитлеров утицај на уметност, како кроз она дела која су направљена по наруџбини нациста, тако и кроз она која су „протерана” из Немачке, минулих месеци изазива велику пажњу.
У недавној акцији у неколико немачких градова полиција је открила велики броја уметнина урађених по Хитлеровој наруџбини, за које се деценијама мислило да су изгубљена или уништена. У дому једног предузетника пронађене су бронзане скулптуре коња у природној величини, које је урадио нацистички скулптор Јозеф Торак за потребе Канцеларијата новог рајха, као и две женске статуе које је Фриц Климш урадио за двориште испред седишта Хитлерове владе. Међу бројним уметнинама, пронађен је и огроман рељеф Хитлеровог омиљеног скулптура Арноа Брекера, који је фирер планирао да стави на тријумфалну капију нацистичке престонице.
Полиција је ухапсила осам осумњичених, старости од 64 до 79 година, под оптужбом да су држали украдену робу, а рацију је извела захваљујући холандском детективу који открио да су скулптуре понуђене на продају на црном тржишту. Иако у Немачкој није забрањено продавати уметнине наручене од нациста – ако наравно нису украдене – трговина овим делима о је и даље велики табу у Немачкој. Ниједан уважени немачки трговац уметнинама није спреман да преузме ризик да га повезују са нацистичком уметношћу. Али, далеко од тога да у свету не постоји тржиште нацистичке уметности и оних који желе таква дела да купе.
„Постоји огромно црно тржиште (нацистичких уметнина и предмета), нарочито у САД где се она могу слободно продавати и куповати”, каже Артур Бранд, чија је компанија „Артиац” специјализована за истраживање фалсификованих и опљачканих уметничких дела, при чему је помогла немачкој полицији да уђе у траг Тораковим бронзаним коњима.
Међутим, сада се у Немачкој повела дебата шта радити са овим делима и да ли их треба изложити. Портпарол немачке министарке културе Монике Гритерс каже да је доказано да дела припадају држави, а да се министарство залаже да дела буду приказана у музеју као илустрација како су нацисти користили уметност у пропагандне сврхе. Немачки историчари уметности кажу да не би требало скривати ова дела јер та тајновитост од њих ствара мит, а неопходно је све то демистификовати.
У расправи о уметности у време нациста, неочекивано је са друге стране Атлантика стигла вест да би Светски музеј еротске уметности у Мајамију могао да се пресели у Немачку, јер добар део његове колекције од 4.000 дела чине уметнине које су нацисти „протерали” из земље сматрајући их „дегенеративном” уметношћу. Према тврдњи Андреаса Краса из овог америчког музеја, у току су преговори са Универзитетом Хумболт у Берлину, а у колекцији музеја се налазе дела, између осталих, Рембранта, Пабла Пикаса, Ханса Белмера и Фернанда Ботера.
Овај музеј у Мајамију је основан захваљујући колекцији Наоми Вилциг, супруге банкара Зигија Вилцига, једног од Јевреја који су преживели холокауст.
„Како се Немачка у потпуности променила тако, не само да су Јевреји добродошли у Немачкој, већ у Немачкој желе да буде враћена ’искварена’ уметност, коју је Хитлер желео да уништи”, каже Иван Вилзиг, који је са својим братом Аланом и сестром Шери наследио музеј у Мајамију.
И док преговори са Универзитетом Хумболт још трају, минхенска Пинакотека модерне уметности већ је допринела овом својеврсном критичком дијалогу о уметности у време нациста, отворивши изложбу под називом „Против уметности: дегенеративна уметност – нацистичка уметност – збирка после 1945”. Овај музеј у срцу Минхену, који се сматра градом из којег је кренула нацистичка идеја, ставио је једне преко пута других дела која су нацисти сматрали „дегенеративним” и она која су наручили. Намера им је била јасна: Немачка не може да се суочи са својом историјом уколико се остаци те прошлости скривају далеко од људи.
ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ
Vlast je uvek koketirala sa umetnoscu kao sredstvom za manipulaciju i vizuelizaciju drzavnih i nacionalnih simbola.
Svi veliki drzavnici su znali znacaj i ulagali u umetnost.
Kralj Milan je kupovao na umetnickim aukcijama po Parizu i Becu i to je njegova ostavstina narodu i drzavi.
Nazalost nacizam i soc realizam su degradirali umetnost jer su je kontrolisali a umetnost bez individualnosti i slobode je propaganda a ne umetnost.
Svi veliki drzavnici su znali znacaj i ulagali u umetnost.
Kralj Milan je kupovao na umetnickim aukcijama po Parizu i Becu i to je njegova ostavstina narodu i drzavi.
Nazalost nacizam i soc realizam su degradirali umetnost jer su je kontrolisali a umetnost bez individualnosti i slobode je propaganda a ne umetnost.
Glavni grad Bavarske - Minhen, koji vec ima bogate muzeje (Stara i Nova Pinakoteka, Lenbachhaus . . .), dobio je nedavno Dokumentarni centar posvecen Nacionalsocijalizmu. Na mestu gde je ranije bila Braon zgrada – sediste NSDAPa, podignuta je moderna zgrada ciji fond prikazuje dolazak nacista i njihovo osvajanje vlasti, progon komunista, Jevreja, Roma i dr, koncentracione logore itd.
Oci u oci sa prosloscu, hrabar potez moderne Nemacke !
Oci u oci sa prosloscu, hrabar potez moderne Nemacke !
Нема коментара:
Постави коментар