Што год се више удара у демократска прса, Србин је све искључивији. Нема код Срба, самозваних демократа, либерала, ни трунке разумевања за оно што кажу њихови идеолошки, политички опоненти. Боре се, српске демократе, за право на мишљење, али под условом да је то мишљење идентично њиховом. У противном, дакле, ко мисли другачије, тај је националиста, екстрем, фашиста и не сме му се дозволити да јавно наступа. Такви су им и медији, новинари који себе назваше независнима, слободнима. Ево вам случај Мире Марковић.
"Новости" су објавиле њене мемоаре, интересовање јавности је изнад очекивања, продаја такође, уздржаних нема. Е, сад се у ову причу убацују српске демократе, политичари, независни новинари. Они сматрају да Мира Марковић нема право на јавну реч, на мишљење. Какви црни мемоари, то се њој дозволити не сме.
Лично, не делим ниједан политички став с Миром Марковић, немам пријатеље који о њеном друштвеном ангажману имају лепу реч, држим да је бављење политиком госпође Марковић овој заједници донело више штете него користи, али, зар је то, побогу, разлог да овој жени одузмемо реч?
За протеклих 15 година настало је брдо од увреда, оптужби и лажи на рачун Мире Марковић. По томе јој ни проклета Јерина није равна. Водила је државу уместо Милошевића, затварала медије и људе, наручивала убиства, украла милијарде... и још много сличног прилепили су јој уз име, зависно од маште њених противника.
Ниједна од ових оптужби никада није имала наставак зван доказни материјал. Ни једна. Нико се није потрудио да оде корак даље од мржње и лажи. Оптужба због које Мира Марковић није у Србији, већ у Русији и на потерници Интерпола, каже да је дотична подстрекивала председника некакве стамбене комисије да једној жени додели гарсоњеру. То је једини службени "злочин" Мире Марковић. Ако неко каже да није једини, да има доказе за бар једно од горе изнетих непочинстава, зашто ћути? Зато што воли Миру или зато што лаже, измишља?
Сад кад се појавило сведочење Мире Марковић, какво год да је - а интересантно је и од велике важности да се разуме владавина Слободана Милошевића - почели су да пене и шкрипе зубима њени противници из деведесетих. Исти они, политичари и новинари, за које данас нико осим најближе родбине не би знао да није било Мире и Слобе, на чијим су именима изградили своја каква-таква имена. Биографије у којима с поносом истичу борбу против Мире и Слобе.
Ко би и шта би данас били да им не беше Мире и Слобе?