Тајна ћутања

Овде ће бити пружен простор ћ у т а њ у уопште , дубини ћутања... (ЋУТАЊЕ. Стваралачка, беспоштедна, књижевна и друштвена критика)

недеља, 31. децембар 2017.

Agape-Vladeta Jerotic-O Tajni(24.12.17)

Иродови синови (Sons of Herod)



Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ.


Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог
свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу
римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне
тајне и крашких јама.



Ознаке: , , , , , , , , ,

петак, 29. децембар 2017.

АНТИСЕМИТИЗАМ УПСАЛЕ по Милошу Црњанском



ТРОНЈЕМ/ НИДАРОЗ; НОРВЕШКА; И АНТИСЕМИТИЗАМ УПСАЛЕ; ШВЕДСКА ШАПАТОМ: Одломак Црњанског из једног од поглавља прве књиге КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА…


Крај свег задовољства што живе у Риму, нису били сретни у Италији.Торвалдсен, који је век провео овде, гледао је Рим и Италију, као да је гледа, у неком, дугачком, поморском, догледу, са Севера.Вила Боргезе, онаква, каква је на сликама Данаца, сасвим се разликује од Виле Боргезе и њених пинија, какви су на сликама, Шпанаца.

Постоје, не само два пола, него и два света. Севера и југа.Моја познаница, каже, да би она радије живела на Северу.Скандинавија не зна за антисемитизам!




Сестра моје познанице изражава мишљење, да свима нама завичај смета, да будемо сретни у страним земљама. Треба радити на томе да се људи просвете, да стекну погледе светског грађанина – грађанина, који се осећа грађанином света. Weltburger! Онда не би било ни антисемитизма. Она се родила у Италији, и осећа Талијанка, а гадно је да јој то Талијани не дозвољавају, само зато, што је јеврејског порекла. И ти моји Хиперборејци морали су да се осећају у Риму, странци, крај свега.Нису се осећали странци, кажем ја. Јели су и пили са сиромашним светом, овде, па су се дружили и са талијанским бандитима оног времена. Него је вера била та, која је спречавала, да се протестант осети код куће, у Риму.

Торвалдсен, који има тако лепу, хиперборејску, руку, на портрету који је сликао Екерсберг, био је примљен, јер је био славан у свету – али му је наређено да остане код куће, кад се појави, Папа.(…)Швеђанин, Јохан Тобијас Сергел, правио је свој кип „Марс и Венера“, према некој скулптури која можда представља кип Менелаја, који држи мртво тело Патрокла.А Густав Вилхелм Палм вратио се у Шведску, али је до смрти, сликао, и шведске пределе, тако, као да су талијански. (…)Најлепша фигура Бистрема, очигледно је имитација неке фигуре из Танагре. А модел за ту фигуру, чувена глумица Емилија Хеквист дошла је идуће године, у Рим, да овде умре.Сваки народ је покушавао, да се помеша са неким другим, као у неком загрљају.

Са Југа, људи желе да иду на Север. Са Севера људи долазе на Југ. Чежња људска, за одласком у даљину, општа је чежња људи, од вајкада. Значи једну општу, глобалну, везу, човечанства. Ја бих био радо остао, на острву Јан Мајен.Сестре се на то смеју.

Моја познаница сматра скандинавске земље и народе, као културне, и просвећене земље, и сматра да, тамо, и нема антисемитизма. Хришћанство ће, према њеном мишљењу, једног дана, збрисати тај канибалски осећај, и ту мисао. Јевреји би били сретни, каже, кад би их оставили на миру, у земљама где су рођени!Ја се слажем са њом, али сумњам у општу просвећеност и осећај правде, код читавих народа. Праведни су појединци. Појединци су прави хришћани.

Док ми тако брбљамо, и пијемо ледени чај, однекуда, над нама, стално се чују нечији кораци, тупи, звоздени – као дух Хаметовог оца. (…)Иако је под, и на спрату, застрт ћилимом, талијанске куће имају патос од плоча, па корак људски одјекује у кући, као ход покојног краља, убијеног краља, у Данској.Чим се разговор мало прекине, чује се.Моја ми познаница прича, да њен отац, откад су уведени антисемитски закони, неће више да излази из куће, и неће да општи са људима. Људи су му каже – СВИ ЉУДИ – постали одвратни, као људождери. Он нема ништа против тога да његове кћери излазе. Оне су младе – можда ће дочекати боља времена. Дочекаће их и његов син.Он неће, сувише је стар.Не жели више ни да живи.


Не боји се смрти и сматра је природном, готов је да умре овде, у овој кући. Моли се још само, да га не одвуку некуда, где ће морати да гледа смрт и жена и деце и људи, који су му сународници. Умрети је лако у самоћи. Страхота би било, морати гледати и смрт многих. Видео је како нестају Јевреји у Риму, у војсци, у банкама, у дипломатији – његови школски другови. Нестаће и лекари, и зубари, и апотекари. И на њих је дошао ред. Очекује се и отпуштање новинара, типографа, фотографа. А затвориће све јеврејске радње. Чак и тезге крпара и старинара на Camo di Fiori.Тамо где је Ђордано Бруно спаљен. (…)

Да бих је отео од тих, тужних мисли, ја почињем причу, о том, како је лепо у Шведској. Описујем Грипсхолм. Његове воде. Његово дрвеће. И тврђаву.Описујем дворац, у ком је шведски краљ имао своје позориште, а очекивао, жељно, скулптуре, које је куповао у Италији. У земљи коју је толико волео.Чекао је и своју љубазницу уз те скулптуре.А кад га је капетан Анкарстрем убио, из пиштоља, то је био толико талијански догађај, да није чудо, што је Верди, од тог, направио „Бал под маскама“. Једино кажем, што ми се није свидело у Грипсхолму, било је, кад видех, да је дворски поет био изједначен са дворским фризером.

Фризер је, у оно доба, имао важну улогу – каже удовица.

Моја познаница ме пита, како су Талијани подносили, тамо, климу?Ја јој причам да их је много одлазило у Шкотску, у Данску, у Шведску, а да су, изгледа, поднебље подносили, врло добро, - боље него Хиперборејци, Сунце, у Риму.Моја познаница ме на то опет пита: да ли је и тамо било антисемитизма?Мене то питање погађа као метак из пиштоља, па ћутим.Прелазим на описивање Штокхолма.На варош коју зову Северна Венеција.Моја познаница, међутим, своје питање понавља.А над нама одјекују, тупо, кораци неког, ко над нама хода.Тај корак је равномеран, уморан, а траје, кажу, данима.Ја онда, брже боље, забадам нос у шољу чаја, са ледом, а ћутим. (…..)

Затим, брже боље, причам, како су скандинавске земље најпросвећеније и најмирније земље у Европи. Како тамо, сасвим сигурно, неће доћи до гоњења Јевреја, као у Немачкој и Пољској. Ја сам се тамо осећао као у некаквом санаторијуму.Морам, међутим, да додам и то, да је и тамо дошло до неке ксенофобије, иако врло благе, историјске. Док сам ја тамо био, Норвешка се била решила да измени име вароши Тронјем, које је холандско. Да тих, прошлих, трагова не буде. Да се варош опет зове средњовековним, старим, норвешким именом. Нидароз!

……………………….

Док је пратим до њене куће, удовица ме пита, зашто сам, тако брзо, заћутао, кад су ме питале, да ли и у Скандинавији има антисемитизма? Оне, сироте, мисле – ако дође до најгорег – да беже у Шведску.Ја онда кажем, тише, да нисам хтео тим сестрама да узмем наду.Нисам хтео да им кажем, да, у Норвешкој, све до године 1842. Јеврејин није могао да се настани. Закон је забрањивао.Нисам хтео да им кажем, оно, што сам видео, у једној од највећих цркава, у Шведској. У универзитетској вароши, у Упсали, која је тако лепа. Ишао сам тамо да играм и да поседим, код црвеног саркофага, једног од највећих философа хришћанства, који се звао Сведенборг.Изнад његовог гроба, на капителима мраморних стубова, Хиперборејци имају рељефе, који представљају сцене романске. У неком лудачком вртлогу, израђени су Јевреји, како се тумбају, главачке, са свињама. Како се Јеврејин ваља са једном крмачом.Како једна крмача сиса Јеврејина.То сам видео у једној од највећих шведских, хришћанских, цркава.Над гробом једног од највећих хришћанских философа.

Милош Црњански КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА I, поглавље Антисемитизам Упсале, стр. 335 – 345. Београд, Сабрана дела, 1966. - фрагменти преузетих стр.: 340-345.

______________________________________________________________

   * Црњански временски ситуира ово, 22. поглавље своје књиге: „Двадесетог јуна, године 1940, Француска дакле именује делегате и почиње преговоре за примирје….!“ „Тих дана, у Риму су били почели прогони Јевреја, па је у нашем друштву била почела дискусија о Богу и неправдама...“ итд. „Рођење у једној земљи даје толики осећај права и веза у тој земљи, да Јевреји у Риму никако не могу да поверују, да их је стигла иста судбина, као у германским и окупираним земљама. Крај све своје велике, колективне, интелигенције, то нису очекивали од Рима. Били су као хипнотисани плаветнилом талијанског неба и празним речима утехе, од стране својих сународника, хришћана.
         Не желе и не журе да побегну у Палестину.
Дуче
        Скупили су се у предграђу, где је Синагога, и личе на покисле ласте, које су се ухватиле на лепак у Италији. Чуде се да Рим трпи све то што се спрема. Теше се горким шалама, које и наше друштво препричава. Није крив ни Мусолини, кажу. Није он тај који жели протеривање Јевреја. Него онај који и њему заповеда. Вођа нашег вође, кажу и смеју се кисело. Il duce dei nostro Duce...“ (стр. 336) И Црњански описује тај свет међу римским Јеврејима, „са којима смо пријатељи, у нашем друштву“ врло убедљиво. У Риму ће постати могућно оно што и у другим германским или окупираним земљама.
И опет се враћа на своју опсесију – Хиперборејце, и прави паралелу између својих Хиперборејаца и Италијана – у временима када се ваљало велико зло према Европи, свету уопште. То поглавље је изграђено на паралелама, у којима југословенски аташе за штампу у Риму, eccellenza, М. Црњански, као писац, не изневерава себе, не лаже, и не укрива истине о својим Северцима. Он додуше нема срце да познаницама Јеврејкама, које се надају да на Северу нема антисемитизма, каже истину о томе. Јер би им тако одузео сваку наду. Али на крају поглавља Црњански саопштава, шапатом, стање и у Норвешкој и у Шведској, удовици која је запазила да нешто ублажава и избегава да каже ... .  (Белатукадруз)



SVET U ŠOKU! Otkriveno šta je Nostradamus predvideo za 2018. godinu! DA ...

уторак, 19. децембар 2017.

уторак, 21. новембар 2017.

Odlomak : Da li treba pisati i reagovati na ovaku vrstu ideološkog govora ili je to uzaludan i sizifov posao?

Tzv. "Druga Srbija"

......
Svi ovi aksiomi polaze od osnovne ideološke odrednice i konstante Druge Srbije koja je sadržana u rečenici Radomira Konstantinovića: „Druga Srbija je ona koja se ne miri sa zločinom.“ Da li to znači da svako onaj ko se usudi da njihove aksiome dovodi u pitanje pristaje i miri se sa zločinom. Ovakav pristup samo svedoči da se radi o ideološkoj i političkoj grupaciji koja nije spremna na ozbiljan dijalog i da je prožeta sektaškim ideološkim duhom.
Da li treba pisati i reagovati na ovaku vrstu ideološkog govora ili je to uzaludan i sizifov posao?
Pored ideološke istrajnosti i sektaštva ovu grupaciju obeležava i velika upornost u zastupanju svojih stavova. Ali, i sposobnost da preuzimaju najvažnije kulturne i naučne institucije na kojima se odvija specifičan ideološki inžinjering i izmena svesti što je i sada deo zvanične ne samo kulturne politike. Jer, radi se o egzaktnoj raspodeli i osvajanju prostora moći, novčanih fondova, stipendija, literarnih žirija ali i realnog uticaja na kreiranje vladajućeg sistema vrednosti i kulturnog obrasca koji kod nas još nije u potpunosti oblikovan.
Navešću samo nekoliko citata kojima ću ilustrovati ideološke i političke aksiome o kojima sam govorio.
Dubravka Stojanović
„Mi smo avangarda populizma. Mi smo izmislili sistem u kome jedna stranka pretenduje da predstavlja ceo narod.“
Dejan Anastasijević
O proslavi dana Republike Srpske u tekstu Dan lešinara: „Ne ulazeći u to ko je prvi počeo i ko je više stradao, da li je ikom juče u Banjaluci palo na pamet da krv kojom je zalivena RS nije bila samo srpska kao ni  kosti ugrađene u njene temelje.“
Vesna Pešić
„Čudno je to kako u jednom zaostalom društvu odrastu tako talentovani ljudi. Naša crkva je izuzetno konzervativna i nacionalistička tako da smo bili prosvećeniji za vreme socijalizma kada crkva nije imala toliki uticaj kao što to ima sada.“
Nenad Prokić
„Nepošteniji od naših političara je još samo naš narod.“
Sonja Biserko
„Celokupna srpska istorija je lažna i prepuna obmana.“
Filip David
„U Srbiji se godinama i s namerom stvara slika Hrvatske kao isključivo ustaške države.“
Branka Prpa
„Da bi jedna situacija koja je konfliktna bila prevaziđena, mora onaj ko je u suštini tog konflikta, izazivač konflikta, da kaže: oprostite ja sam kriv. I Srbija  je  tu ključna.“
Pavel Domonji
„U Srbiji samo kamen nije kriv.“
Dubravka Stojanović
„Kada bi učenje o Srebrenici bilo moguće to bi značilo da nacionalizam nije prva i poslednja ideja svih naših poredaka.“
Ova istoričarka i ne pomišlja da bi učenje o Jasenovcu moralo da bude sastavni deo našeg identiteta i istorijske svesti.
Nikola Samardžić
„Pri tome je najmanje pomena, u kojoj meri je Beograd ponovo zapušten, štrokav, zamašćen razlokan, derutan, nebezbedan, poseljačen. Srpska politika, pred javnošću ogrezloj u debilnoj rusofiliji, podgrejanom šovinizmu, nepoznanica potkrepljena činjenicom da generacija rođena 1999. godine stiče pravo glasa.“
Ovakvih citata ima na pretek i mogao bih navoditi u nedogled. Osnovno je pitanje da li treba reagovati i odgovarati na ovakve brutalne izlive samoosuđivanja i žigosanja Srbije koji su često na ivici rasizma i otvorene netrpeljivosti. Ja sam ubeđen da je to naša dužnost, zato i nastaju ovi tekstovi i ne pišem ih samo ja. I to bez obzira što smo suočeni sa ljudima koji imaju neuporedivo veću medijsku, institucionalnu podršku i ozbiljnu finansijsku podršku.
06U tekstu Miloša Crnjanskog Do tog mora doći afirmisana je ideja srpskog stanovišta. „Po našem shvatanju ova igra naša nije fer, jer je ubrzano i užurbano brisano sve što je bilo srpsko, dok se sa poštovane druge strane operiše stalno autonomijama, separatizmom i zahtevima. Postavimo ih i mi. Bez jugoslovenstva savremenih parola države i ekonomije i socijalnih potreba, prema slovenačkim i hrvatskim parolama, hrvatske kulture, hrvatskog mora i državnog individualiteta. Vratimo se i mi Srbiji. Pogledajmo kako stvari stoje sa čisto srpskog interesa.“ Ovo je napisao pisac Seoba, Kod Hiperborejaca i Lamenta nadBeogradom, i opomenuo nas da konačno pogledamo već jednom kako stoje stvari sa čisto srpskog intetresa i stanovišta. Vuk Kradžić je u tekstu Srbi svi i svuda, polovinom devetnaestog veka napisao da smo mi zaboravili srpski misliti. Zato je važno afirmisati srpsko stanovište koje se iznova zasniva u knjigama ove biblioteke u izdavačkoj kući Catena mundi.
Utorak, 4. april 2017. godine
Biblioteka grada Beograda
         = izvor, videti više:  EVO ŠTA JE „Druga Srbija!

петак, 03. новембар 2017.

Робна кућа Gekås ULLARED, и оно успут / Белатукадруз



Робна кућа Gekås ULLARED, Шведска


Робна кућа Gekås ULLARED је шведски дисконт у Улларед, Фалкенберг. Фирма је основао 1963. године Горан Карлссон под именом Ге-кас Мануфактур. У 2015. години Гекас је посетио 4,8 милиона купаца и продата је роба за 5,2 милијарди шведских круна (СЕК). Робна кућа је највећа туристичка атракција у Шведској, што Фалкенбергу даје статус најпосећенијих општина у Шведској (Стокхолм, Гетеборг). Укупна површина ове робне куће тренутно је 77 000 м² , плус број спољашњег слоја пратећих објеката у тој области. Постоји 8.000 корпи за куповину и 70 излазних средстава. У робној кући се налази истовремено 7.000 купаца. Након подизања најновије зграде налази се трећи спрат са рестораном, кафићем и фризерском салом. Поред саме робне куће, компанија већ неколико година домаћин је кампа, мотела и хотела.
Дана 7. новембра 2015, Гекас је имао рекордну продају. Нови рекорд је 37,3 милиона дневно, који је надмашио претходни рекорд од 35,3 милиона, од 10. октобра 2015. Дана 21. јула 2015. године, постигнут је рекордни број посетилаца (28 900 купаца, који су посетили робну кућу). Гекас има до 1800 запослених у високој сезони. Маркетинг стратегија компаније је да избегава редовно оглашавање.


Сваке године Гекас посети око 4,8 милиона купаца који у просеку путују око 21 километар до Уллареда. Просечан купац је 43-годишња жена, тргује за 300 долара и посети робну кућу два до три пута годишње. Уобичајено је да аутобуске излете организују скоро сви у Шведској, као и заинтересовани из Норвешке и Данске. Највећи број аутобуса у једном дану износи 81, а овај рекорд је постављен 30. октобра 2010. године.
Има дана када је посетилаца толико да се формирају дуги редови да би се могло ући у робну кућу. Најдужи ред до сада је био 30. октобра 2010. године. Ред је био дугачак 1,4 километра.

Касе благајне у 2014. години забележиле су продају 122 милиона разних роба. Асортиман робне куће састоји се од преко 100.000 артикала. Вредност робе у робној кући износи 40 милиона СЕК. Потпуно напуњени трактор испоручује робу сваких 10 минута.
Прича о овој успешној робној кући могла би да потраје. Али да подсетимо само на неке од етапа у развоју ове фирме.
… 1981. Горан Карлссон одбио да потпише колективне уговоре. Запослени су на његовој страни. Конфликт се одвија на годину дана и добија велику пажњу у штампи.
1991 - Горан Карлссон продаје компанију шесторици радника за 150 милиона, под условима да не започну конкурентне активности током наредних десет година. По помирењу, ово ограничење је промењено 1998. године.
...2003 - Тржиште забрањује Горану Карлсону, и другима да користе, укључујући и име Улларед у свом маркетингу, у сукобу са Гекас. Нови ланац је преименован у Карлссон Варухус.
2004 - 25. јула, Горан Карлссон умире од тумора на мозгу. Thomas Karlsson
и Torbjorn Back откупили су од осталих акционара акције за око 550 милиона, и постали власници по 50 посто акција.
2007 -
Отворен за јавност - Горан Карлссон моторни музеј .
2009 - Канал 5 почео
је емитовати "Улларед", документарац о робној кући.
2011 - Гекас отвара ресторан на нивоу 3 у робној кући
за 550 купаца, посетилаца.
2013 - Малин Хелде, бивши оперативни директор,
постаје нови директор Гекас Улларед робне куће. Борис Леннеров је именован за извршног директора.
2013 –
Шведски краљ Carl XVI Gustaf током својих путовања посетио је и робну кућу Гекас…


Улларед је градски центар у општини Фалкенберг и управни црквени град у округу Халанд. Улларед је око 30 км североисточно од Фалкенберга и тзв. Црвеног пута (Counti road 154), а иста je удаљеност источно од Варбергa. Оба ова пута укрштају се у средини Улларедс центра.


Током касних 1800-их и раних 1900-их изграђена је Фалкенберг Железница (Фалкенберг - Лиммаред) и ВбАЈ (Варберг - Атран 1911-1961), који је стигла и до одмаралишта, што је повећало значај Фалкенберга у туристичком смислу...Између осталог, повећано је интересовање за место које је важило као место претоваривањ дрвета и трговине дрветом. Током шездесетих година дошло је до великог развоја стамбеног простора и успостављања трговине и услуга. Са њима су у овај крај стигле и пљачке(1986, 1987, 1992, 2004, 2005, 2006)

* * *

У чувену робну кућу путовали смо из Хилареда, кроз - дивне борове и брезове шуме - овог дела Шведске, био је сунчан дан, и осмехивали су нам се и облаци, и одблесци језера којих у овом делу има скоро свуда. Као и змијасти ток већ спомињане реке Етран. Доживљавао сам је и радовао јој се као и оним стенама разбацаним по језерима према Уллареду. 
Ја нисам, као ни моји пријатељи овде, љубитељ ових трговачких гужви, провода, али требало је видети и то чудо. Много боље сам се осећао, мимо тих неописивих гужви у Гекас-у, крај језера, поподне...у повратку...
Овде смо се зауставили, у повратку (као нека врста оријентира)

..

..

..

..

..
Видети више: Албум слика Ми у УЛЛАРЕДУ Бранке ВрС

..
Заправо, оно "успут", што блесне на трен, као маховина усред брезове шуме, шведске, обасјано сунцем, или камење које је одозго на Шведску бацао Бог у неким тренуцима ведрине и веселости, - свуда - по језерима, шумама, пропланцима, обалама језера и река - када се можда поигравао, и даривао ову земљу неописивим природним лепотама, то ми некако измиче, а тога се сећам, интезивно, и по повратку "кући", тј. шведској кући и шведском столу мојих пријатеља. На пример - толико дивних пашњака, одржаваних и зелених, толико говеда, коња, које запазих, успут, што значи у радијусу од шесдесетак километара, само једног дана, ја сам видео и дивио се, колико читавог живота у мом завичају - нисам!! Те краве, сите, на имањима, у предвечерје, када залазак сунца позлаћује врхове борова и јела, као врхове бреза златним крунама, то мене смирује и уверава ме да ова земља, краљевина Шведска, неће пропасти. Чини ми се да сам у Шведској ових првих десетак дана видео толико крава и коња, бреза и борова, колико нисам видео људи - оно успут. Моји домаћини гледају ме испод ока због мога одушевљења, али нека. Покушавају да ме пецкају због мојих чуђења, и нарочито када кажем: да бих био много спокојнији да моја породица има скромно имање крај неког од ових шведских језера, и подсећају ме да је у Шведској, прошле године, било само пет дана сунчаних, и да нема шансе да могу да на том терену надокнаде онај витамин који човек добија од сунчеве светлости, и да покушам тамо, у Србији, када се вратим, да, својим личним примером и залагањем, својим земљацима, покажем, да се и тамо може лепо живети, кад нам се охладе главе од левичарских идеја, и оне најпогубније "лезилебудатеједем", којом су комунисти заразили и српског сељака... итд... итд. 

(3. новембар 2017) ..

уторак, 31. октобар 2017.

Рекa Ätran (Атран) / Belatukadruz



Реку Ätran (Атран) видео сам првих дана по доласку у Шведску (тј. у Hillared), видео сам, у ствари, једну од хидроцентрала на овој реци, и једну од сачуваних воденица (тзв. „Попову воденицу“), и од почетка је ова река у мени изазивала дивљење – било да је гледам из аута, или из близине, надомак њених водопада. Нисам имао времена да јој се посветим дуже, због времена, недостатка времена, и тек данас (по повратку из Бораса, од лекара мога водича), искрсла је могућност да свратимо до ове реке, и то баш близу једног моста и каменог јаза. 


 

Атран тече из мочваре Gullered (332 метара надморске висине), и улива се у морски део јужног дела западне обале Шведске (Каттегатт). Протиче кроз Фалкенберг, Халланд – југозападна Шведска). (Халланд се граничи на југу до Скане, на истоку до Смаланда, на истоку и северу до Вастерготланда, као и на западној обали према Каттегатту).
Река има одводну површину од 3 343 км². Већи део су шуме. У Атрану постоји могућност риболова лососа, углавном у Фалкенбергу. Река је релативно чиста у односу на околне водене токове, иако понегде има необичну боју кафе. Дугачка је, кажу, око 243 км, можда и нешто дужа?
Уз ову реку постоји и неколико резервата природе.
Највећа притока је Хогванан. Остале притоке су Ассман (такође названа Лиллан), која се улива у близини Орсас цркве, и Калван (такође названа Лиллан), која се улива у близини источне Фролунда цркве.
Подручје слива обухвата велике делове комуна Фалкенберг, Свенљунга, Транемо и Улрицехамн, као и мање делова Фалкопинг-а, Борас-а, Гиславед-а, Маркс-а, Хилте-а и Варберг-а (општина). Ово подручје садржи 64 одсто земљишта шуме, језера 6 процената... Највећа језера у сливу су Асунден (33.9 квадратних километара), Фегенсјон (24.2), Самсјон (9,2), Лонерн (7.7) ... Укупно обухвата око 200 км² језера унутар слива.



И моји пријатељи су ме, испочетка, водили на нека од тих језера, као на ходочашће воденим даровима Шведске од бога или богова…
У близини је правца Црвеног пута коришћеног хиљадама година, (око кога су се у средњем веку често спорили Швеђани и Данци).


На реци Атран постоје осам хидроелектрана, видео сам само једну. У ствари, путујући из Хилларед-а у Борас виђао сам ову реку из аута, на њој су повремено ловили ракове, рекоше ли тако моји пријатељи? (који кад  говоре немачки или шведски не замуцкују (као на матерњем - (српском  и хрватском).
У ствари, ова неописива река одмара се уливајући се у нека од језера успут. То је једна од најнеобичнијих река, баш због тога (за мене).

... Ову реку су Швеђани кротили, и понегде укротили; градили су на њој мостове од камена, веће или мање; она је често тамна, или сам је ја таквом видео (уосталом, ја сам тек недавно допутовао у Шведску и можда у погрешно годишње доба?) ...  (31. окт. 2017)

       - Записи из Шведске (са пута на Северни пол)

четвртак, 03. август 2017.

HOMOLJSKI MOTIVI 2014 (ukratko)



Објављено је 04.09.2014.
HOMOLJSKI MOTIVI 2014 KUČEVO U maloj varoši Kučevu,na istoku Srbije,u srcu homolja, već 47.godina,bez prekida održavaju se "Homoljski Motivi",prva i najstarija smotra izvornog narodnog stvaralaštva u našoj zemlji.Poslednje dve decenije “Homoljski motivi“ se održavaju krajem avgusta i traju nedelju dan, što je dalo prostora za uvođenje novih sadržaja. Ove godine, u toku prvih nekoliko dana, održane su izložbe likovanih stvaralaca i pozorišne predstave, a u kompleksu pećine Ravništarka održana je likovna kolonija i potom izložba slika u porodičnoj kući lokalnog slikara Pere Anđelkovića. U Kučevu je, takođe, prvi put održan naučni skup pod nazivom „Zvižd“ na kome je učestvovalo 30 eminentnih predavača iz oblasti mitologije, etnologije i arheologije. Koloplet raznovrsnih nošnji, pesme, igre na pozornici u centru varošice, ali i na njenim ulicama. To je bila slika Kučeva ovog vikenda. Mnogobrojna kulturno-umetnička društva iz okolnih mesta su prikazala izvorne narodne igre i pesme, ali i narodne običaje Zvižda, Homolja i drugih delova Srbije.

A, pre nego što su, pred velikim brojem posetilaca, fokloristi prodefilovali ulicama Kučeva, održano je takmičenje „Zlatne ruke“, a znatiželjni su mogli da vide i kako se u reci Pek ispira zlato. Pre početka koncerta ,održan je tradicionalni defile učesnika smotre ulicama Kučeva. Koncert je odpočeo nastupom folklornog ansambla iz Kučeva a nastavio se pozdravnim govorom vrhovnog pastira prvaka drame beogradskog narodnog pozorišta Tihomira Arsića, smotru je potom zvanično otvorio predsednik opštine Kučevo Novica Janošević. Već po tradiciji "Motiva" na samom početku programa nastupili su najstariji i najmlađi učesnici. Najstariji učesnik smotre Dragoljub Žurkić iz Bukovske svirao je na starom pastirskom instrumentu rikalu ili bušinu.Najmlađi su bili učenici kučevačkog odeljenja Muzičke Škole S.Mokranjac iz Požarevca i deca iz Voluje koji su veštinu hodanja na štulama pretočili u igru. I ovogodišnji Homoljski Motivi nisu mogli da prođu bez redovne učesnice Vere ilić koja je između ostalog prikazala veštinu sviranja u list. Ove godine smo na bini u Kučevu mogli da vidimo mlađe i starije frulaše,dudučare,violiniste i trojicu raspoloženih gajdaša. Videli smo pevače i pevačke grupe različitih senzibiliteta i godina koji su pevali na srpskom ali i na vlaškom jeziku. I ovo četrdeset sedmo izdanje festivala donelo nam je veliko bogastvo narodnih nošnji i najrazličitijih izvornih igara. Bilo je tu i puno lepih devojaka koje su se borile za titulu najlepše pastirice. Žiri je za drugu pratilju odabrao Ninu Marković iz Slanaca kod Beograda,prva pratilja bila je Andrijana Vermešanović iz Neresnice a za najlepšu je proglašena Anja Petrović iz Duboke.

Duboka 2008 - kolo u čast pokojnika

Duboka 2008 - Igra "krai" u čast pokojnika





Објављено је 02.12.2008.
Igra "Krai" u čast pokojnika ... Selo Duboka, opština Kučevo, područje Zvižda, istočna Srbija. Dan: nedelja 15. jun 2008. godine ...

Kraj Duboka 1991




Prirodno Bogatstvo - Jastrebac.... 1 deo, nature,natural resources



Објављено је 10.04.2013.
Zbog svakodnevnih stresova odlucio sam da napravim nesto sto ce svakoga bar na trenutnke opustiti uz frulu Bore Dugica i netaknutu prirodu nasih krajeva...Ako nemate vremena da posetite prirodu - priroda ce posetiti Vas, preko vaseg ljubimca (kompjutera) :)

Produkcija maroco sound L.T.D. inc.
maroco_sound@yahoo.com

Muzika : Bora Dugic

Време у коме живимо је тешко али ће на крају победити Христос



Објављено је 04.04.2017.
Старац Пајсије - Том Први

TOP 5: NAJLUDjE STVARI KOJE SU RADILI STARI GRCI

KAD KONJI TUGUJU

понедељак, 08. мај 2017.

TURSKA PONOVO OSVAJA BALKAN: VELIKA ALBANIJA JE SAMO POCETAK..

Борба против помисли, Очишћење ума и срца

ZAPAD U SOKU! S-400 CE CUVATI NEBO TURSKE I SRBIJE!

RUSIJA PREUZIMA CEO BALKAN - AMERIKA I EVROPA DIGLI RUKE OD ZAPADNOG BAL...

DZ.GALIJASEVIC: AMERI I ALBANCI POCINJU RAZBIJANJE SRBIJE - PRVA FAZA PR...

МОЛИТВЕНИ ДОРУЧАК / Александар Лукић


Александар Лукић
МОЛИТВЕНИ ДОРУЧАК


До скора разорне бомбе зваху крмачама,
а од јуче најразорнију крстише мајком
свих бомби. Какав је то свет који бомбу
поистовећује са мајком? Yоу sаy: U!*
Ознака: хитно! Стигла је вест. Стигла вест.

“Тhе whоlе еаrth иs оur hоspitаl
Еnдоwед by thе ruined millionaire,
Wherein, if we do well, we shall
Die of the absolute paternal care
That will not leave us, but prevents us everywhere”.**

На крају, Томасе Стерне Елиоте, на шта се овај свет
свео: самовлашће. Симболично крштен од кретена:
мајка свих бомби. Мајчица тресак: страхота. Прљава
крпа -  проклетија кроз ваздух отпремљена до нас: бум!
Матера способна да здроби шта стигне. Црна прогноза.
Гробове и месо, и пену морску невинију од анђела
та разбија. Белог анђела: што би, једном могли бити -
ти и ја и све људске ништарије са нама на дражесној
молитви у било ком од српских манастира у долини
јоргована: Осана! Осана! Осана!

У по дана, у по ноћи: храброст је рушити дарове
од искона како се коме навије: у трену. Простачки.
Као оно стање кад се у кавез утерао у страх да стење
Езра Паунд: да би осредњи просечни дух кроз зубе
процедио: закон. Али, и тад су у име демократије
једно причали, а друго радили. Разрокост је честа
мана у роду код људских бића. Ужасна представа:
два ока у глави, а нису иста. Лево зелено а десно ври
у боји крви. Можда, обратно? Демократе за мир,
а републиканци: не могу мимо оружја. Песнички гениј
да ли би икад крстио монструма именом: мајка?



Можда је амерички председник права Матера?
Матера над матерама: Биг! Биг! Озарен! Једе
бунике некажњено. Навикнут на право првенства:
пеку му шампињоне на ужареној плотни. И свој
народ сматра за туђ, амерички даса: румен од вискија.
Сваке године организује ријалити ропство: молитвени
доручак, за пријатеље америчког стила живота:
позива углавном домаће и госте из иностранства.
Традиција кркања у америчкој демократији
окупи са свих страна света тзв. пријатеље на
краткотрајни сусрет са првим човеком империје -
многољудне Америке који упркос предностима
демократије не може да прикрије диктаторско владање.
Са врата широких дигнут нос у ваздух. Ништа бадава.
Познат став: прасак. Јенки нагласак.

Мајка свих бомби: а ценовник карте за столом –
по особи: 2000 – 5000$.  Не будите деца: обичне
свећице и салвете са педесет звездица – санџака
за дружбу, плус тих џез са грамофона преко
разгласа. Уз сто близу америчке Бог иконе, пијана
свастика, деси се, постројава најподобније званице,
гуз уз гуз, али и ту важи ценовник који диктирају
стрелци ЦИА-е: упућене куке. Ближи Богу, на страну
пријатељство,плаћају цену строгу. Фуј: колико купаца!
Остале услуге о молитвеној церемонији, издвојене са
списка насумице – збрда, здола: фотографисање са
председником; руковање са и без сусрета пред камерама;
групни портрет званица спакован на степеништу,
као пртљаг на међународном авионском лету, или
сребрни есцајг у фиоци стола за специјалне прилике:
свака услуга, специфична цена. Шкљоцај уметниче!

Диктатори из пријатељских америчких деспотија
у првом плану. Терај! Не питају за цену. Као некад
у комунистичком рају - лагеру: пролетери свих земаља,
уједините се! Стати поред првог човека USA уз укрућен
империјални дух: права је бомба. Мајка – материна:
матера – мајчина! Пандан томе може бити једино Папа
Фрања са друге стране света. Преко обала. Али, он је врло
често непринципијелно Божје закерало. Склон комунизму. 

Присуство на инаугурацији америчког председника:
строга тајна. Змијске ноге, видећеш, одахни. Сто пута сто,
па испочетка – дужничка криза. Фер бизнис, за пробране.
Нон стоп – процеп. Мајка свих бомби – смрди: а зашто на
ту чињеницу ћуте? Стара кожа – дух касарне. Мртва утва.
У шта ће бити крштен васељенски отац – чекај. Кад је покуљао
дим са димњака Сикстинске капеле у Ватикану: на инаугурацију
Папе Фрање, досељеници нагрнули! Тамнопути. У име Господа
протоколарно саопштено. Свако нека сиса млеко са вимена.

Развалине! Развалине! Апотеоза смрти.
Гомилам рукописе. Паразит: за казну!
Спашавам себе, од себе самог! Слуга слугу нађе!

Итд. Итсл. Не губим веру, мој Елиоте!

*     Кажете: Сједињене Америчке Државе!

**  “Cela je zemlja bolnica naša
       Poklon propalog milionaša,
       U njoj ćemo, dobro l' nam ide,
       Umreti od očinske velike brige
       Koja nas prati svuda, a ne napušta nigde.”
              (Tomas Sternz Eliot: ČETIRI KVARTETA,
               Prosveta, Beograd, 1966, str. 43)

                  = из необјављених рукописа српских песника