Тајна ћутања

Овде ће бити пружен простор ћ у т а њ у уопште , дубини ћутања... (ЋУТАЊЕ. Стваралачка, беспоштедна, књижевна и друштвена критика)

уторак, 21. новембар 2017.

Odlomak : Da li treba pisati i reagovati na ovaku vrstu ideološkog govora ili je to uzaludan i sizifov posao?

Tzv. "Druga Srbija"

......
Svi ovi aksiomi polaze od osnovne ideološke odrednice i konstante Druge Srbije koja je sadržana u rečenici Radomira Konstantinovića: „Druga Srbija je ona koja se ne miri sa zločinom.“ Da li to znači da svako onaj ko se usudi da njihove aksiome dovodi u pitanje pristaje i miri se sa zločinom. Ovakav pristup samo svedoči da se radi o ideološkoj i političkoj grupaciji koja nije spremna na ozbiljan dijalog i da je prožeta sektaškim ideološkim duhom.
Da li treba pisati i reagovati na ovaku vrstu ideološkog govora ili je to uzaludan i sizifov posao?
Pored ideološke istrajnosti i sektaštva ovu grupaciju obeležava i velika upornost u zastupanju svojih stavova. Ali, i sposobnost da preuzimaju najvažnije kulturne i naučne institucije na kojima se odvija specifičan ideološki inžinjering i izmena svesti što je i sada deo zvanične ne samo kulturne politike. Jer, radi se o egzaktnoj raspodeli i osvajanju prostora moći, novčanih fondova, stipendija, literarnih žirija ali i realnog uticaja na kreiranje vladajućeg sistema vrednosti i kulturnog obrasca koji kod nas još nije u potpunosti oblikovan.
Navešću samo nekoliko citata kojima ću ilustrovati ideološke i političke aksiome o kojima sam govorio.
Dubravka Stojanović
„Mi smo avangarda populizma. Mi smo izmislili sistem u kome jedna stranka pretenduje da predstavlja ceo narod.“
Dejan Anastasijević
O proslavi dana Republike Srpske u tekstu Dan lešinara: „Ne ulazeći u to ko je prvi počeo i ko je više stradao, da li je ikom juče u Banjaluci palo na pamet da krv kojom je zalivena RS nije bila samo srpska kao ni  kosti ugrađene u njene temelje.“
Vesna Pešić
„Čudno je to kako u jednom zaostalom društvu odrastu tako talentovani ljudi. Naša crkva je izuzetno konzervativna i nacionalistička tako da smo bili prosvećeniji za vreme socijalizma kada crkva nije imala toliki uticaj kao što to ima sada.“
Nenad Prokić
„Nepošteniji od naših političara je još samo naš narod.“
Sonja Biserko
„Celokupna srpska istorija je lažna i prepuna obmana.“
Filip David
„U Srbiji se godinama i s namerom stvara slika Hrvatske kao isključivo ustaške države.“
Branka Prpa
„Da bi jedna situacija koja je konfliktna bila prevaziđena, mora onaj ko je u suštini tog konflikta, izazivač konflikta, da kaže: oprostite ja sam kriv. I Srbija  je  tu ključna.“
Pavel Domonji
„U Srbiji samo kamen nije kriv.“
Dubravka Stojanović
„Kada bi učenje o Srebrenici bilo moguće to bi značilo da nacionalizam nije prva i poslednja ideja svih naših poredaka.“
Ova istoričarka i ne pomišlja da bi učenje o Jasenovcu moralo da bude sastavni deo našeg identiteta i istorijske svesti.
Nikola Samardžić
„Pri tome je najmanje pomena, u kojoj meri je Beograd ponovo zapušten, štrokav, zamašćen razlokan, derutan, nebezbedan, poseljačen. Srpska politika, pred javnošću ogrezloj u debilnoj rusofiliji, podgrejanom šovinizmu, nepoznanica potkrepljena činjenicom da generacija rođena 1999. godine stiče pravo glasa.“
Ovakvih citata ima na pretek i mogao bih navoditi u nedogled. Osnovno je pitanje da li treba reagovati i odgovarati na ovakve brutalne izlive samoosuđivanja i žigosanja Srbije koji su često na ivici rasizma i otvorene netrpeljivosti. Ja sam ubeđen da je to naša dužnost, zato i nastaju ovi tekstovi i ne pišem ih samo ja. I to bez obzira što smo suočeni sa ljudima koji imaju neuporedivo veću medijsku, institucionalnu podršku i ozbiljnu finansijsku podršku.
06U tekstu Miloša Crnjanskog Do tog mora doći afirmisana je ideja srpskog stanovišta. „Po našem shvatanju ova igra naša nije fer, jer je ubrzano i užurbano brisano sve što je bilo srpsko, dok se sa poštovane druge strane operiše stalno autonomijama, separatizmom i zahtevima. Postavimo ih i mi. Bez jugoslovenstva savremenih parola države i ekonomije i socijalnih potreba, prema slovenačkim i hrvatskim parolama, hrvatske kulture, hrvatskog mora i državnog individualiteta. Vratimo se i mi Srbiji. Pogledajmo kako stvari stoje sa čisto srpskog interesa.“ Ovo je napisao pisac Seoba, Kod Hiperborejaca i Lamenta nadBeogradom, i opomenuo nas da konačno pogledamo već jednom kako stoje stvari sa čisto srpskog intetresa i stanovišta. Vuk Kradžić je u tekstu Srbi svi i svuda, polovinom devetnaestog veka napisao da smo mi zaboravili srpski misliti. Zato je važno afirmisati srpsko stanovište koje se iznova zasniva u knjigama ove biblioteke u izdavačkoj kući Catena mundi.
Utorak, 4. april 2017. godine
Biblioteka grada Beograda
         = izvor, videti više:  EVO ŠTA JE „Druga Srbija!

петак, 03. новембар 2017.

Робна кућа Gekås ULLARED, и оно успут / Белатукадруз



Робна кућа Gekås ULLARED, Шведска


Робна кућа Gekås ULLARED је шведски дисконт у Улларед, Фалкенберг. Фирма је основао 1963. године Горан Карлссон под именом Ге-кас Мануфактур. У 2015. години Гекас је посетио 4,8 милиона купаца и продата је роба за 5,2 милијарди шведских круна (СЕК). Робна кућа је највећа туристичка атракција у Шведској, што Фалкенбергу даје статус најпосећенијих општина у Шведској (Стокхолм, Гетеборг). Укупна површина ове робне куће тренутно је 77 000 м² , плус број спољашњег слоја пратећих објеката у тој области. Постоји 8.000 корпи за куповину и 70 излазних средстава. У робној кући се налази истовремено 7.000 купаца. Након подизања најновије зграде налази се трећи спрат са рестораном, кафићем и фризерском салом. Поред саме робне куће, компанија већ неколико година домаћин је кампа, мотела и хотела.
Дана 7. новембра 2015, Гекас је имао рекордну продају. Нови рекорд је 37,3 милиона дневно, који је надмашио претходни рекорд од 35,3 милиона, од 10. октобра 2015. Дана 21. јула 2015. године, постигнут је рекордни број посетилаца (28 900 купаца, који су посетили робну кућу). Гекас има до 1800 запослених у високој сезони. Маркетинг стратегија компаније је да избегава редовно оглашавање.


Сваке године Гекас посети око 4,8 милиона купаца који у просеку путују око 21 километар до Уллареда. Просечан купац је 43-годишња жена, тргује за 300 долара и посети робну кућу два до три пута годишње. Уобичајено је да аутобуске излете организују скоро сви у Шведској, као и заинтересовани из Норвешке и Данске. Највећи број аутобуса у једном дану износи 81, а овај рекорд је постављен 30. октобра 2010. године.
Има дана када је посетилаца толико да се формирају дуги редови да би се могло ући у робну кућу. Најдужи ред до сада је био 30. октобра 2010. године. Ред је био дугачак 1,4 километра.

Касе благајне у 2014. години забележиле су продају 122 милиона разних роба. Асортиман робне куће састоји се од преко 100.000 артикала. Вредност робе у робној кући износи 40 милиона СЕК. Потпуно напуњени трактор испоручује робу сваких 10 минута.
Прича о овој успешној робној кући могла би да потраје. Али да подсетимо само на неке од етапа у развоју ове фирме.
… 1981. Горан Карлссон одбио да потпише колективне уговоре. Запослени су на његовој страни. Конфликт се одвија на годину дана и добија велику пажњу у штампи.
1991 - Горан Карлссон продаје компанију шесторици радника за 150 милиона, под условима да не започну конкурентне активности током наредних десет година. По помирењу, ово ограничење је промењено 1998. године.
...2003 - Тржиште забрањује Горану Карлсону, и другима да користе, укључујући и име Улларед у свом маркетингу, у сукобу са Гекас. Нови ланац је преименован у Карлссон Варухус.
2004 - 25. јула, Горан Карлссон умире од тумора на мозгу. Thomas Karlsson
и Torbjorn Back откупили су од осталих акционара акције за око 550 милиона, и постали власници по 50 посто акција.
2007 -
Отворен за јавност - Горан Карлссон моторни музеј .
2009 - Канал 5 почео
је емитовати "Улларед", документарац о робној кући.
2011 - Гекас отвара ресторан на нивоу 3 у робној кући
за 550 купаца, посетилаца.
2013 - Малин Хелде, бивши оперативни директор,
постаје нови директор Гекас Улларед робне куће. Борис Леннеров је именован за извршног директора.
2013 –
Шведски краљ Carl XVI Gustaf током својих путовања посетио је и робну кућу Гекас…


Улларед је градски центар у општини Фалкенберг и управни црквени град у округу Халанд. Улларед је око 30 км североисточно од Фалкенберга и тзв. Црвеног пута (Counti road 154), а иста je удаљеност источно од Варбергa. Оба ова пута укрштају се у средини Улларедс центра.


Током касних 1800-их и раних 1900-их изграђена је Фалкенберг Железница (Фалкенберг - Лиммаред) и ВбАЈ (Варберг - Атран 1911-1961), који је стигла и до одмаралишта, што је повећало значај Фалкенберга у туристичком смислу...Између осталог, повећано је интересовање за место које је важило као место претоваривањ дрвета и трговине дрветом. Током шездесетих година дошло је до великог развоја стамбеног простора и успостављања трговине и услуга. Са њима су у овај крај стигле и пљачке(1986, 1987, 1992, 2004, 2005, 2006)

* * *

У чувену робну кућу путовали смо из Хилареда, кроз - дивне борове и брезове шуме - овог дела Шведске, био је сунчан дан, и осмехивали су нам се и облаци, и одблесци језера којих у овом делу има скоро свуда. Као и змијасти ток већ спомињане реке Етран. Доживљавао сам је и радовао јој се као и оним стенама разбацаним по језерима према Уллареду. 
Ја нисам, као ни моји пријатељи овде, љубитељ ових трговачких гужви, провода, али требало је видети и то чудо. Много боље сам се осећао, мимо тих неописивих гужви у Гекас-у, крај језера, поподне...у повратку...
Овде смо се зауставили, у повратку (као нека врста оријентира)

..

..

..

..

..
Видети више: Албум слика Ми у УЛЛАРЕДУ Бранке ВрС

..
Заправо, оно "успут", што блесне на трен, као маховина усред брезове шуме, шведске, обасјано сунцем, или камење које је одозго на Шведску бацао Бог у неким тренуцима ведрине и веселости, - свуда - по језерима, шумама, пропланцима, обалама језера и река - када се можда поигравао, и даривао ову земљу неописивим природним лепотама, то ми некако измиче, а тога се сећам, интезивно, и по повратку "кући", тј. шведској кући и шведском столу мојих пријатеља. На пример - толико дивних пашњака, одржаваних и зелених, толико говеда, коња, које запазих, успут, што значи у радијусу од шесдесетак километара, само једног дана, ја сам видео и дивио се, колико читавог живота у мом завичају - нисам!! Те краве, сите, на имањима, у предвечерје, када залазак сунца позлаћује врхове борова и јела, као врхове бреза златним крунама, то мене смирује и уверава ме да ова земља, краљевина Шведска, неће пропасти. Чини ми се да сам у Шведској ових првих десетак дана видео толико крава и коња, бреза и борова, колико нисам видео људи - оно успут. Моји домаћини гледају ме испод ока због мога одушевљења, али нека. Покушавају да ме пецкају због мојих чуђења, и нарочито када кажем: да бих био много спокојнији да моја породица има скромно имање крај неког од ових шведских језера, и подсећају ме да је у Шведској, прошле године, било само пет дана сунчаних, и да нема шансе да могу да на том терену надокнаде онај витамин који човек добија од сунчеве светлости, и да покушам тамо, у Србији, када се вратим, да, својим личним примером и залагањем, својим земљацима, покажем, да се и тамо може лепо живети, кад нам се охладе главе од левичарских идеја, и оне најпогубније "лезилебудатеједем", којом су комунисти заразили и српског сељака... итд... итд. 

(3. новембар 2017) ..

уторак, 31. октобар 2017.

Рекa Ätran (Атран) / Belatukadruz



Реку Ätran (Атран) видео сам првих дана по доласку у Шведску (тј. у Hillared), видео сам, у ствари, једну од хидроцентрала на овој реци, и једну од сачуваних воденица (тзв. „Попову воденицу“), и од почетка је ова река у мени изазивала дивљење – било да је гледам из аута, или из близине, надомак њених водопада. Нисам имао времена да јој се посветим дуже, због времена, недостатка времена, и тек данас (по повратку из Бораса, од лекара мога водича), искрсла је могућност да свратимо до ове реке, и то баш близу једног моста и каменог јаза. 


 

Атран тече из мочваре Gullered (332 метара надморске висине), и улива се у морски део јужног дела западне обале Шведске (Каттегатт). Протиче кроз Фалкенберг, Халланд – југозападна Шведска). (Халланд се граничи на југу до Скане, на истоку до Смаланда, на истоку и северу до Вастерготланда, као и на западној обали према Каттегатту).
Река има одводну површину од 3 343 км². Већи део су шуме. У Атрану постоји могућност риболова лососа, углавном у Фалкенбергу. Река је релативно чиста у односу на околне водене токове, иако понегде има необичну боју кафе. Дугачка је, кажу, око 243 км, можда и нешто дужа?
Уз ову реку постоји и неколико резервата природе.
Највећа притока је Хогванан. Остале притоке су Ассман (такође названа Лиллан), која се улива у близини Орсас цркве, и Калван (такође названа Лиллан), која се улива у близини источне Фролунда цркве.
Подручје слива обухвата велике делове комуна Фалкенберг, Свенљунга, Транемо и Улрицехамн, као и мање делова Фалкопинг-а, Борас-а, Гиславед-а, Маркс-а, Хилте-а и Варберг-а (општина). Ово подручје садржи 64 одсто земљишта шуме, језера 6 процената... Највећа језера у сливу су Асунден (33.9 квадратних километара), Фегенсјон (24.2), Самсјон (9,2), Лонерн (7.7) ... Укупно обухвата око 200 км² језера унутар слива.



И моји пријатељи су ме, испочетка, водили на нека од тих језера, као на ходочашће воденим даровима Шведске од бога или богова…
У близини је правца Црвеног пута коришћеног хиљадама година, (око кога су се у средњем веку често спорили Швеђани и Данци).


На реци Атран постоје осам хидроелектрана, видео сам само једну. У ствари, путујући из Хилларед-а у Борас виђао сам ову реку из аута, на њој су повремено ловили ракове, рекоше ли тако моји пријатељи? (који кад  говоре немачки или шведски не замуцкују (као на матерњем - (српском  и хрватском).
У ствари, ова неописива река одмара се уливајући се у нека од језера успут. То је једна од најнеобичнијих река, баш због тога (за мене).

... Ову реку су Швеђани кротили, и понегде укротили; градили су на њој мостове од камена, веће или мање; она је често тамна, или сам је ја таквом видео (уосталом, ја сам тек недавно допутовао у Шведску и можда у погрешно годишње доба?) ...  (31. окт. 2017)

       - Записи из Шведске (са пута на Северни пол)

четвртак, 03. август 2017.

HOMOLJSKI MOTIVI 2014 (ukratko)



Објављено је 04.09.2014.
HOMOLJSKI MOTIVI 2014 KUČEVO U maloj varoši Kučevu,na istoku Srbije,u srcu homolja, već 47.godina,bez prekida održavaju se "Homoljski Motivi",prva i najstarija smotra izvornog narodnog stvaralaštva u našoj zemlji.Poslednje dve decenije “Homoljski motivi“ se održavaju krajem avgusta i traju nedelju dan, što je dalo prostora za uvođenje novih sadržaja. Ove godine, u toku prvih nekoliko dana, održane su izložbe likovanih stvaralaca i pozorišne predstave, a u kompleksu pećine Ravništarka održana je likovna kolonija i potom izložba slika u porodičnoj kući lokalnog slikara Pere Anđelkovića. U Kučevu je, takođe, prvi put održan naučni skup pod nazivom „Zvižd“ na kome je učestvovalo 30 eminentnih predavača iz oblasti mitologije, etnologije i arheologije. Koloplet raznovrsnih nošnji, pesme, igre na pozornici u centru varošice, ali i na njenim ulicama. To je bila slika Kučeva ovog vikenda. Mnogobrojna kulturno-umetnička društva iz okolnih mesta su prikazala izvorne narodne igre i pesme, ali i narodne običaje Zvižda, Homolja i drugih delova Srbije.

A, pre nego što su, pred velikim brojem posetilaca, fokloristi prodefilovali ulicama Kučeva, održano je takmičenje „Zlatne ruke“, a znatiželjni su mogli da vide i kako se u reci Pek ispira zlato. Pre početka koncerta ,održan je tradicionalni defile učesnika smotre ulicama Kučeva. Koncert je odpočeo nastupom folklornog ansambla iz Kučeva a nastavio se pozdravnim govorom vrhovnog pastira prvaka drame beogradskog narodnog pozorišta Tihomira Arsića, smotru je potom zvanično otvorio predsednik opštine Kučevo Novica Janošević. Već po tradiciji "Motiva" na samom početku programa nastupili su najstariji i najmlađi učesnici. Najstariji učesnik smotre Dragoljub Žurkić iz Bukovske svirao je na starom pastirskom instrumentu rikalu ili bušinu.Najmlađi su bili učenici kučevačkog odeljenja Muzičke Škole S.Mokranjac iz Požarevca i deca iz Voluje koji su veštinu hodanja na štulama pretočili u igru. I ovogodišnji Homoljski Motivi nisu mogli da prođu bez redovne učesnice Vere ilić koja je između ostalog prikazala veštinu sviranja u list. Ove godine smo na bini u Kučevu mogli da vidimo mlađe i starije frulaše,dudučare,violiniste i trojicu raspoloženih gajdaša. Videli smo pevače i pevačke grupe različitih senzibiliteta i godina koji su pevali na srpskom ali i na vlaškom jeziku. I ovo četrdeset sedmo izdanje festivala donelo nam je veliko bogastvo narodnih nošnji i najrazličitijih izvornih igara. Bilo je tu i puno lepih devojaka koje su se borile za titulu najlepše pastirice. Žiri je za drugu pratilju odabrao Ninu Marković iz Slanaca kod Beograda,prva pratilja bila je Andrijana Vermešanović iz Neresnice a za najlepšu je proglašena Anja Petrović iz Duboke.

Duboka 2008 - kolo u čast pokojnika

Duboka 2008 - Igra "krai" u čast pokojnika





Објављено је 02.12.2008.
Igra "Krai" u čast pokojnika ... Selo Duboka, opština Kučevo, područje Zvižda, istočna Srbija. Dan: nedelja 15. jun 2008. godine ...

Kraj Duboka 1991




Prirodno Bogatstvo - Jastrebac.... 1 deo, nature,natural resources



Објављено је 10.04.2013.
Zbog svakodnevnih stresova odlucio sam da napravim nesto sto ce svakoga bar na trenutnke opustiti uz frulu Bore Dugica i netaknutu prirodu nasih krajeva...Ako nemate vremena da posetite prirodu - priroda ce posetiti Vas, preko vaseg ljubimca (kompjutera) :)

Produkcija maroco sound L.T.D. inc.
maroco_sound@yahoo.com

Muzika : Bora Dugic

Време у коме живимо је тешко али ће на крају победити Христос



Објављено је 04.04.2017.
Старац Пајсије - Том Први

TOP 5: NAJLUDjE STVARI KOJE SU RADILI STARI GRCI

KAD KONJI TUGUJU

Претражи овај блог